Vratimo prugu, Obrenovac-Beograd.

Visoki neposredni troškovi automobilskog, autobuskog i kamionskog prevoza.
Smanjenjena brzina i pouzdanost autobuskog i automobilskog prevoza zbog problema kretanja kroz Beograd. Fizička nemogućnost poboljšanja istog u najvećem delu Beograda zbog urbanog nasleđa.
Nepostojanje alternative motornom drumskom transportu.
Brz tok pored Dubokog i Stari železnički most ograničavaju plovnost Save. Od Beograda do Šapca nema ozbiljnih luka.
Niska bezbednost automobilskog, autobuskog i kamionskog saobraćaja.
Autobusi i teški kamioni su svakodnevno opterećeni preko dozvoljenog osovinskog opterećenja. Autoprevoznici zasnivaju svoju konkurentnost na preopterećivanju vozila, koje niko ne kontroliše. Posledično, ubrzano uništavanje puta.
Nepostojanje saobraćajne infrastrukture u većini naselja izuzev za motorni drumski saobraćaj. Samim tim, većina bicikala, pešaka i traktora koristi kolovoz čak i na putu M-19.
Najkraći, najvažniji i najkorišćeniji prevozni pravac je preko klizišta, a odlaganje rešavanja problema istog uz stalne popravke puta je svakodnevica.
Odseljavanje dela mladih prema Beogradu još u toku studija.

Potpuno komunalno opremljena industrijska zona u Bariču.
Viškovi toplotne energije iz TENT A i B, koji se mogu koristiti za najrazličitije proizvodne procese.
Pepeo, kao jako kvalitetan materijal za gradnju puteva.
Reka Sava, mogućnosti razvoja transportne privrede i turizma na istoj.
Ušće Kolubare ima savršen geografski položaj za gradnju luke, odnosno priključivanje Zapadne Srbije na panevropski Koridor 7 (Dunav). Ravničarski pravac Obrenovac – Lajkovac omogućava jednostavnu i jeftinu gradnju i drumskog i železničkog koridora prema Savi.
Znatno stabilnije zemljište za visokogradnju nego na močvarnoj levoj obali Save.

Smanjenje troškova transporta.
Obezbediti transport, koji je brži i pouzdaniji od motornog drumskog saobraćaja.
Poboljšanje transportne ponude, više alternativa.
Smanjiti troškove održavanja puta, izmeštanjem najvećeg dela teškog saobraćaja na prugu.
Rešavanje problema u saobraćaju izazvanih klizištem.
Povećanje bezbednosti saobraćaja preusmeravanjem dela transporta na bezbedniji železnički transport.
Unapređenje železnice kao kičme održivog transporta cele Zapadne Srbije.
Osnova za razvoj turizma i transportne privrede. Preduslov za isplativost gradnje luke i logističkog centra.
Kompletiranje infrastrukturne opremljenosti industrijske zone u Bariču, koja je upravo nastala uz prugu i zahvaljujući pruzi.
Urbani razvoj uz desnu obalu Save, kao efekat povratnog razvoja od velikog grada ka periferiji, karakterističnog za šinski prevoz.

Trasa postojeće pruge od Beograda prema Vreocima preko Barajeva je projektovana za brzine 70-100km/s. Kroz brdovite predele koje prolazi, teško je i skupo napraviti prugu za veće brzine. Potrebne su nam veće brzine, kako bi se jačali regionalni centri u Zapadnoj Srbiji Valjevo, Užice, Loznica, Čačak i mnoštvo manjih gradova između.
U slučaju izgradnje pruge Valjevo – Loznica, kapacitet jednokolosečne pruge Beograd – Valjevo će biti nedovoljan. Pruga Beograd – Obrenovac je jeftiniji način da se povećaju kapaciteti od dogradnje drugog koloseka od Resnika prema Lazarevcu.
Po najbržoj varijanti, na obaloutvrdi i sa direktnim ulaskom u Beograd kod Šećerane, od Beograda do Valjeva bi bilo potrebno 45 minuta, do Loznice sat ipo.
Od Obrenovca preko Lajkovca prema Valjevu je ravnica jednostavna za gradnju pruge za brzinu 160km/s .
Kako bi se isplatila regionalna luka i logistički centar za Zapadnu Srbiju u Obrenovcu, jedan od osnovnih preduslova je kvalitetna pružna veza sa juga i zapada. Najdublji prodor ravnice u Zapadnu Srbiju je upravo na pravcu Obrenovac – Lajkovac.

KONTAKTIRAJTE NAS.

Telefon predsednika udruzenja: +381 64 5500418

FACEBOOK